Ishrana
Paukovi su predatori i hrane se drugim organizmima. Tehnike lova su različite, skitnice svoju žrtvu napadaju u trku ili skoku, dok stanari pletu najrazličitije lovne mreže i signalne konce oko kućica. Većina paukova jede sve što uhvati, medjutim ima i onih koji su se specijalizovali za odredjene vrste hrane. Neki predstavnici fam Salticidae love isključivo mrave, na koje čak i podsećaju svojim izgledom.
Najveći pauk na svetu, Golijat Tarantula (Theraphosa blondi), dovoljno je jak da se hrani žabama, gušterima, miševima, pa čak i manjim zvečarkama, a njegov srodnik tarantula Avicularia avicularia gradi gnezdo izmedju lišća drveta banane, odakle vreba manje ptice (Hiliyard,1999).
Argyroneta aquatica koja živi u vodi lovi manje ribe i punoglavce.
Jedna vrsta skakača Bagheera kiplingi koja živi u Centralnoj Americi je jedini pauk vegetarijanac. Hrani se uglavnom nektarom, ali kada nastupe meseci velike suše počne da lovi larve mrava ili druge paukove.
Vrsta Argyrodes elevatus hrani se na specifičan način. Ovaj mali pauk živi na mreži drugih paukova i krade im hranu, zbog čega ih zovu kleptoparaziti (Hiliyard, 1999). Jede sitne insekte koji se u mrežu ulove ili se pridruži svom domaćinu u gozbi velikim insektom. Veći broj ovih paukova može ozbiljno da smanji obroke domaćina, tako da ih on ne toleriše baš sve vreme.
Paukovi svoju žrtvu ubijaju helicerama i otrovom iz otrovnih žlezda koje su smeštene u prednjem delu prozome. Delovanje otrova je nervno, kao kod crne udovice ili nervno - mišićno, kao kod većine drugih vrsta. Kada je plen savladan, počinju helicerama da maceriraju hranu, a preko nje se izlivaju sekreti creva i pljuvačnih žlezda koji sadrže enzime i otpočinje varenje. Nastalu kašu pauk usisa pomoću posebno gradjenog želuca za sisanje, a dlake koje se nalaze na usnom otvoru i jednjaku filtriraju hranu i ne dozvoljavaju da čvrste čestice dospeju u crevni sistem.
Samo familija Uloboridae ne poseduje otrovne žlezde pa plen koji je umotan u paučinu prvo uguše pa pojedu.